Tri smrti Darija Džamonje

„U Sarajevu sam umro 1993. kada sam ga napustio. Godine 1998. sam opet umro kada sam napuštao Ameriku i svoju djecu.“

„Zovem se Dario Džamonja. Rodio sam se 1955. godine u Sarajevu. U Sarajevu sam i umro 1993. kada sam ga napustio. Godine 1998. sam opet umro kada sam napuštao Ameriku i svoju djecu. Sada opet pokušavam živjeti u Sarajevu od pisanja.“ Ovako se predstavljao Dario Džamonja, pisac, boem, vjerni gost sarajevskih kafana. Marko Vešović pisao je da je Džamonja zaljubljen u vlastito iskustvo, opsjednut sopstvenim životom. Priče iz života su ovjekovječile čitavu njegovu prošlost, sadašnjicu i budućnost: sami počeci sežu još u osnovnoj školi kada svojom jednostavnošću izraza ne očarava nastavnicu maternjeg jezika i dobija četiri plus. Kasnije je napisao da je baš za tu priču dobio trideset hiljada dinara. Dario Džamonja kao prozni pisac je istančano, metaforično, surovo i realno uvijek unosio stvarne likove, među kojima je on bio i protagonista i antagonista – do srži iskren i nerijetko dvosmislen. Upravo zbog tog neoklijevanja da se ogoli, odraz njegovog autorskog rada odavao je nebrušenu, autobiografsku crtu ličnosti u kojima su mnogi čitali retke koje je napisao i o tome naglas šutjeli. Teme koje su gospodarile njegovim pričama bile su o samoći, o pijanstvima i mahmurlucima, o svom „psećem“ prljavom stanu, o tužnoj sudbini koja ga je uporno pratila, o svome djedu i o naoko uobičajenim ljudskim životima. Bio je kolumnista Slobodne Bosne (koja mu nakon egzila nudi da piše o svojoj američkoj svakodnevnici), OslobođenjaKolumniste i radio je kao urednik u časopisu Lica. „Priče iz moje ulice“ – svoju prvu debitantsku knjižicu od svega pedesetak stranica – objavio je 1979. godine. Zatim slijedi „Zdravstvena knjižica“ 1985. godine, potom „Priručnik“ 1988. godine, „These days“ 1989. godine. Za svog života, objavio je svega deset knjiga, ali uprkos tome, kultnost njegovog sarajevskog izražaja i svjedodžbe o vremenu koje je nagrizalo svaku poru istinske nesreće kojom je odisao, Dario Džamonja se ipak nije ispisao iz živih nego produžio dah svog vremena. Od životnih banalnosti Daco je bježao u boemštinu, ali život bi ga redovito stizao i nemilosrdno udarao ispod pojasa. Na koncu – život mu se ugasio u koševskoj bolnici, a Džamonjin duh je ostao s nama, lebdi nad Miljackom i sarajevskim kafanama. Džamonja je treći put umro u Sarajevu 15. oktobra 2001. godine. Citati: „U Americi – još gore. ‚Pripazili‘ nas Ameri tek kad smo došli: sve ono što bi inače bacili u smeće, natrontali u našu kuću, zovu nas na večere, vodaju nas k’o mečke, pokazuju rodbini, prijateljima… Po sto puta pričam istu priču – već se gadim sam sebi. Moja žena nikad da se umori od priče kako je cijelu zimu provela u Baškom Polju, možeš zamisliti, bez čizama, a meni se, moj jarane, plače dok je slušam i pred oči mi izlaze Hamić, Kilo, Neka, Đoko, Manda plus sva raja: i živi i mrtvi. Sve me boli, sve mi se gadi, svega me strah.“ (Dario Džamonja). „Sarajevo, uz ostale svoje vrline, ima i jednu takvu: ne „jebe“ nikoga ni dva odsto, dok isti ne krepa! Da će stvari krenuti sasvim naopako, vidjelo se prostim okom, zaredali novinari da uzmu intervjue od Darija Džamonje. Pa zar se stvarno morala vidjeti Smrt na njegovome licu, da bismo vidjeli njegovu ljudsku i književnu veličinu?” (Abdulah Sidran) „Ako mi je živjeti osamdeset godina, onda mi je TEK trideset, a ako mi je rok trajanja četrdeset, onda mi je VEĆ trideset godina. Ili zapisuje samo par mjeseci prije rasprave da li je tek ili je već. Ja ću umirati, a biću željan. Daj mi samo malo – tebi je to ništa, a meni zauhar. Samo mrvicu, evo ovolicno. Zar ne vidiš da umirem željan.“ (Dario Džamonja) Dobitnik je nagrade Veselin Masleša za najbolju knjigu proze za 1985. godinu, te Fund Free Expression Award 1993, Writers Club Madison II nagrada za Non-fiction 1994. i otkupne nagrade za poeziju Madison 1996. godine. BIBLIOGRAFIJA
  1. Priče iz moje ulice. Oslobođenje. Sarajevo, 1980.
  2. Zdravstvena knjižica. Svjetlost. Sarajevo, 1985.
  3. Drugo izdanje. Veselin Masleša. Sarajevo, 1987.
  4. Priručnik. Svjetlost. Sarajevo, 1988.
  5. These days, 1989.
  6. Dirty laundry, 1990.
  7. Prljavi veš. Autorovo izdanje. Sarajevo, 1991.
  8. Pisma iz ludnice. Slobodna Bosna. Sarajevo, 2001.
  9. Ptica na žici. Buybook. Sarajevo, 2002; – 2. dopunjeno izdanje. Buybook. Sarajevo, 2003.
  10. Priče – Dario Džamonja. Pressing. Sarajevo, 2003.
  11. Ako ti jave da sam pao…. Buybook.Sarajevo, 2013
  Izbor priča Daria Džamonje: https://dariodzamonja.blogspot.de/p/price.html https://sarajevo.co.ba/tagovi/dario-dzamonja/ (Izvor: Wikipedia)

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.